Астапово

Нећу узалуд узимати имена Твојега. Нећу бити скрушен.
Знам Твоју бескрајну милост и да опрашташ лако,
А ипак ћу умрети тихо и без душе
По науци, просто, заувек, тек тако.

Ти си био мој занос и моја снага,
Моја блистава мисао и моје надахнуће...
Зар да ми будеш немоћ? Као лопов, без трага
Побећићу по ноћи на задња врата куће.