Неприлагођеност

Увек сам носио ципеле којих има
У мојој величини. Небитан је модел и боја.
Увек кошуље са кратким рукавима,
Увек чарапе без броја.

За моју главу су фирме продавница
Биле као за дете отворене фиоке.
Увек је било грања и трња у висини мог лица,
Крошње нису биле довољно високе.

И бићу мртав једног дана, лежаћу миран у сандуку
Истесаном по мери по којој их праве,
Криве кичме, савијених колена и руку
И вечно погнуте главе.