Астапово

Нећу узалуд узимати имена Твојега. Нећу бити скрушен.
Знам Твоју бескрајну милост и да опрашташ лако,
А ипак ћу умрети тихо и без душе
По науци, просто, заувек, тек тако.

Ти си био мој занос и моја снага,
Моја блистава мисао и моје надахнуће...
Зар да ми будеш немоћ? Као лопов, без трага
Побећићу по ноћи на задња врата куће.

Неприлагођеност

Увек сам носио ципеле којих има
У мојој величини. Небитан је модел и боја.
Увек кошуље са кратким рукавима,
Увек чарапе без броја.

За моју главу су фирме продавница
Биле као за дете отворене фиоке.
Увек је било грања и трња у висини мог лица,
Крошње нису биле довољно високе.

И бићу мртав једног дана, лежаћу миран у сандуку
Истесаном по мери по којој их праве,
Криве кичме, савијених колена и руку
И вечно погнуте главе.

Vernost

Nije to vernost kad te gledam i kad se često
Obradujem novoj haljini, novootkrivenom rubu;
To na tvom telu samo tražim nepoznato mesto
Da na njemu počinim još jednu preljubu.

Nije to želja ni strast, kada bez bola i šuma
Prepustim telu da se s tvojim u jedno splete;
To samo tražim način da da čas smetnem s uma
Naš brak i ljubav i prvi poljubac i dete.

Kraj dana

Svake noći smrt ulazi u stanove spavača,
Prolazi kroz hodnik, kroz kujnu, kroz dnevnu sobu kroz koju
Od radnog stola do sofe, pa onda nazad korača;
Dotiče otvoren roman, poštanske marke na broju.

Potom zateže stolnjak; plinske ventile koji cure
Zavrće; skida suvišnu rupu sa opasača;
Na šahovskoj ploči poravnava figure
I pod foteljom nalazi izgubljenog skakača.

Desetina

Snežani

Pesme ne pišem ni za koga, mojim pisanjem upravlja
Jedino disciplina – tri sata u radnom kabinetu,
Al’ ipak radi razuma i zdravlja
Tebi ću dati svaku desetu.

Ne što te volim, ne zbog lepote, ne izgleda
Ni da ti pišem što si nežna i što si majka moga sina,
Već što po zakonu pristojnoti i reda
Tebi pripada desetina.

Za Šampolionovim stolom

Treba poraditi na rukopisu, još se vide
Na ovom znaku kosine francuskog alfabeta,
Moraće da mu se vrati uspravnost piramide,
Sastavi crta sa crtom, ruka ne sme da šeta.

Važno je da se nađe pravi oblik i mera
Nije to jezik varvarski, već jezik faraona,
I ne pišu se imena Žana, Žaka i Pjera,
Već Ramzesa, Tutmesa, Amona i Atona.

Ciroza

Promašen život, smrt blizu, ciroza,
Invalid u dvedeset i sedmoj; bez para.
Napustio me humor, otupeo mi mozak,
Već dugo ne pišem ništa, a sve je manje dara.

I sad se pesmama vraćam kao senka,
Bez ushićenja, kao na prinudnom radu;
Završiti što treba, što me odavno čeka
Pa napustiti život i ostaviti nadu.

Opet nevešto, početnički, s mukom
Za pravom rečju tragati cele noći;
Čeznuti za slikom, metaforom, za zvukom –
Nek su mi bar štake rima od pomoći.